Kulturološko pamćenje u djelu Intimna groteska Zehnije Bulića 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 17 | Nivo: Filozofsko-filološki fakultet, smer za srpski i bosanski jezik

Uvodna rijec
Kao jedna kratka prica, veoma ostra i krajnje duhovito ispricana, Intimna groteska je upravo delo uskladjeno sa svojim naslovom. Mnogo toga je vec nagovesteno u naslovu. Jedan mlad pisac sa prostora Sandzaka, Zehnija Bulic,uspio je da bukvalno u jednom dahu opecatiti, kroz sijaset desavanja,dogadjaja i uz isticanje svoje licnosti, misljenja, kroz svoje i ponasanje drugih likova, spram ubedjenja, vremena i podneblja u kojem se sve desava, stvarajuci svoje prozno delo sa elementima drame.
Analiticki prikaz i retrospektiva djela se kulturoloske strane
Vec na samom pocetku imamo predstavu o nekim piscevim osobinama, o onome sta voli ali i o vremenu (padala je kisa napolju, dok je on pisao), uz tako snaznu moc ubedjivanja recima, kako bi onaj koji cita nastavio to da radi. Dosta ironicno prica o samom naslovu, o tome kako mu ne pridaje neki znacaj, stapajuci se sa citaocem, prihvatajuci ga i dozivljavajuci ga kao prijatelja, naravno dajuci sebi prednost zbog cinjenice da on stvara, da je on i pisac; hvaleci svoje delo i time zaintrigirati mastu citaoca. Ubrzo, eto i opisa lokala, u kojem se ,,ovo drustvo'' (on i ostali likovi u delu) okuplja: ,,Kafic je crvena spilja puna dima, lici na moderno svetiliste... mi ovde odlazemo tupilo tvakidasnjice, jednostavno se odlazemo kao radna odijela, svako ima svoju kuku...'' Nazivao ga je Skloniste. U njemu je sam ali i razgovara sa citaocem koji mu, u pocetku ne odgovara, slab je slusalac, dok mu prica o Brineti u koju je zaljubljen a koja nije sama. I prica mu, na osnovu secanja, o svom strahu kada nema struje, koji nga i danas progoni, poput kosmara.
Kao sto slikar naslika objekat u kojem se vide ljudi koji sjede, piju, razgovaraju...tako i Z,Bulic daje veoma slikovit opis Sklonista, njegovih cestih musterija, do zadnjeg detalja, bas kao i da je sam citaoc tu i nsve to vidi. Ustvari, on ga i ne pita jel hoce ili moze provoditi vrijeme s njim, jednostavno ga ,,vodi'' sa sobom, tj. stvara sliku vodjenja citaoca sa sobom; ide s njim preko ulice, usmerava ga na sta da obrati paznju, neobicno i dosta preuvelicano mu predstavlja, u onom losem smislu, zene, mesto, lokale, ljude...zatim vodi dijalog sa njim, poveravajuci mu se i objasnjavajuci kako zene ovde ne placaju pice, kako se seca svog uspavljivanja...prelazi sa teme na temu munjevito i kada misli da je citaoc postao umoran, prestaje, pravi pauzu i nalazi nacin da zadrzi tog koji cita. Tada je i vrijeme za kafu pa i rucak koji bi ali ipak nerado platio a onda pravac carsije, da se gledaju devojke, dan je kada se izlazi. Pokusavajuci da uz drugara (citaoca) dâ predstavu danasnjice i mesta u kojem je,biva i onaj koji posto-poto i kako-tako saznaje i predstavlja sve pa i cuvenog i uglednog coveka sto poslije ,,haranja'' dolazi kuci sam, ostavljen od zene i napusten od dece pa ,,pada'' na zenu za jednu noc. U znak sazaljenja, od njega dodija i pjesmu:

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]